"Cijelog svog života se bavim raznim sportovima. Završila sam školu za sport u Holandiji jer sam tamo živjela jedno vrijeme. Roditelji su nam se rastali i tako smo otišle  s mamom u Holandiju. U Tuzlu smo se vratile 2007. godine. Pošto sam završila školu za fitnes instruktora i sportskog trenera, tako sam pronašla posao u jednoj teretani u Tuzli. Tu sam radila nekoliko godina i onda mi je iskrsnuo put za Afganistan", kaže na početku razgovora za Source Senka Šehić. 

Da je ponekad i malo sreće potrebno, uz svo znanje koje čovjek može imati, dokaz je upravo način na koji je dobila posao u Afganistanu. 

"Dok sam radila u teretni, snimali su nas za jutarnji program tuzlanske televizije. Brat i sestra su mi htjeli da idu za Afganistan, da probaju i vide mogu li tamo napraviti nešto za sebe. Ja nisam uopšte razmišljala o tome, međutim kada sam odvezla njih dvoje na razgovor, ljudi koji su radili te intervjue prepoznali su me s televizije. Pitali su me jesam ja ona što trenira i tako, zašto ja ne probam da odem za Afganistan. Onda su mi rekli da pošaljem svoj CV. Tako ja i postupih. Poslala sam CV, da bi me  u roku od 24 sata pozvali i kazali da sam dobila poziciju supervizora", navodi Šehić.

Mlada djevojka, Bosanka, pri tome i još ne tako krupne građe za nekoga ko se bavi tegovima. Dovoljno razloga da jedni odmah kažu 'Šta će ona, vidi je', no marinci su bili fascinirani njenim znanjem i radom kaže. 



"Prvih šest mjeseci se prvo navikavaš i rade se provjere, jer tamo postoji neko ko provjerava šta i koliko ko zna. Dakle, ne možeš napisati svašta u svom CV-ju. Onda su mi oni ponudili te jutarnje treninge s marincima, kondicione treninge. Vidjeli su da imam diplome za aerobik instruktora i pitali me da pripremim plan za marince koji bi bio naporniji, ali da se ujedno i pripremaju. Tako je sve i počelo. To je veliki izazov, ipak su to marinci, gdje stvarno moraš dati sve od sebe. Jest bilo naporno raditi s njima, ali je dobra priča. Bili su oduševljeni treningom koji su imali", kaže ova Tuzlanka. 

Senka navodi kako je radila s Amerikancima, te da oni nemaju nikakve predrasude o bilo čemu, tako da nikakvih problema tokom svog boravka u Afganistanu nije imala. No, sami boravak u bazi ne smatra najugodnijim. 

"Ja sam bila u bazi koja nije bila opasna. Tri godine sam bila u Afganistanu. To su bili marinci koji su imali kontrolu na ulazu i izlazu iz baze, ali da je bila psihički naporna baza definitivno jeste, baš zbog tih silnih kontrola. Nama je sve bilo zabranjeno u toj bazi. Imate samo pola sata da nazovete svoje roditelje ili prijatelje. Mnogo nekih zabrana. Ali, te frustracije sam iznosila u sportu, pa je to bilo olakšavajuće. I nije mi žao, jer je to dobra lekcija. Tek tako upoznate jedan dio sebe. Vidiš koliko daleko možeš da ideš i koliko si spreman. Vjerovatno bih i ponovila. Koliko god je naporno, ponovila bih", navodi Senka. 



Sa novcem koji je zaradila, po povratku u svoj grad, otvorila je fitnes centar i sada sa svojim sugrađanima radi ono u čemu najviše uživa. 

"Imam dva dijela, u jednom dijelu teretanu, a u drugom je opremljen prostor za aerobik treninge. Ne mogu reći da je neka velika svota bila u pitanju, ali je dobro došla da pokrenem posao. Tako sada radim ovo i zadovoljna sam. Smatram da svako mora izdvojiti malo svog vremena za fizičku aktivnost. Mislim da onaj ko ima pola sata za kafu, može isto toliko vremena izdvojiti i za neku fizičku aktivnost. Ako sami ne brinemo o svom zdravlju, ne možemo ni očekivati da nas ono sluša", kaže nam na kraju Senka. 

(Alen Avdić)