"Do sad sam ukopao četvoricu, a želja mi je da pronađem bar jednu kost petog brata Kadira"
Sakib Alić, iz srebreničkog naselja Podgaj, u genocidu je izgubio svih petero braće. Od kada je krenuo džehenem, 11. jula 1995. godine, šest braće Alića - Behadil, Fadil, Mujo, Nurija, Kadir i Sakib, zajedno s hiljadama gladnih, golih i bosih Bošnjaka Srebrenice, bježali su, kuda je ko mislio da je najbolje, prenosi Avaz.
Sakiba je put odveo čak u Žepu gdje je zarobljen i deportovan u srbijanski logor Šljivovica, u kojem je proveo osam mjeseci i 10 dana. Za braću ništa nije čuo. Nada je tinjala da su živi. Ipak, kosti četvorice braće Behadila, Fadila, Muje i Nurije su pronađene i oni su ukopani u Potočarima, dok kosti petog brata Kadira nikad nisu pronađene.
- Danas sam bio na dženazi, učio sam Fatihu svojoj braći i svim ubijenim Srebreničanima. Sada mi je želja da se pronađe bar jedna kost mog petog brata Kadira, da i njega ukopam pored ostala četiri burazera, da i on ima svoje mjesto, ime i prezime, da mu možemo učiti Fatihu - kaže Sakib.
Evo šta je večeras nakon povratka s komemoracije, pun emocija, kazao Sakib Alić, demobilisani borac i logoraš, bez posla.