“Mislim da je ovo dobar dan za region zapadnog Balkana. Dosta smo odlučni u politici proširenja i to je politika koja se ne završava. Cilj je da se izveze stabilnost, a ne da bude uvedena nestabilnost. To uvijek treba ponavljati”, rekao je na konferenciji za novinare Evropski komesar za proširenje Johanes Hahn.

BiH treba još mnogo toga da učini

Bosni i Hercegovini je ranije iz Evropske komisije zamjereno što nije provela presude međunarodnih sudova, jer još uvijek postoji fenomen “dvije škole pod jednim krovom, a poseban problem je zapaljiva retorika kojom se služe bh. političari.

Pozitivnim je ocijenjeno usvajanje Strategije za borbu protiv organiziranog kriminala, kao i skidanje Bosne i Hercegovine s popisa Međudržavnog tijela za borbu protiv pranja novca.

Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da Bosna i Hercegovina krene putem Albanije i Makedonije.

Novinar i politički analitičar Almir Terzić kaže za Patriju da otvaranje pregovora između Evropske unije sa Makedonijom i Albanijom jasno pokazuje da zbog nesposobnosti vlasti u BiH - i ove ali i prethodnih vlasti – zemlja sasvim sigurno postaje izolirani otok u Evropi. On je rekao da je BiH jedina zemlja na području evropskog kontinenta, koja preferira postati članica EU, a koja još uvijek nema ni kandidacijski status za članstvo u EU.

„Domaći političari su nanijeli ogromnu nepravdu građanima ove zemlje“, rekao je Terzić.

Ističe da je pred Bosnom i Hercegovinom mukotrpan proces do dostizanja zemalja regiona koje su, kako je rekao, uveliko odmakle na tom putu približavanja EU, te da ih bez ozbiljnih i suštinskih reformi BiH neće tako lako stići.

„Ne može BiH govoriti o članstvu u EU ukoliko krši presudu Evropskog suda za ljudska prava, u smislu nejednakog tretmana vlastitih građana“, kaže Terzić, dodajući da je apsurdno govoriti o EU putu Bosne i Hercegovine ako postoje činjenice koje govore o tome da su kriminal i korupcija dominantni u zemlji.

„Svi oni političari koji u ovoj izbornoj kampanji budu govorili o tome kako će građane BiH uvesti u EU, jasno je da će ih obmanuti već na samom startu, i da rade samo za interes svojih stranaka“, smatra Terzić.

Krivica Brisela

Na pitanje kolika je krivica same Evropske unije kada je u pitanju zastoj Bosne i Hercegovine na EU putu, Terzić smatra da se problem može promatrati i iz tog ugla. Vlasti iz Brisela, kaže, morale su imati hrabrosti da na adekvatan način sankcioniraju one političare u BiH koji krše ustavne odredbe zemlje, ali i presude najviših institucija, ne samo u BiH već i u Evropi, među kojima je i Evropski sud za ljudska prava.

„Da su na vrijeme bile sankcije Evropske unije prema bh. političarima, sada bismo mogli govoriti o deblokiranom EU putu Bosne i Hercegovine“, smatra Terzić.

„Zbog popustljive politike Brisela i Strasbourga mi ćemo još uvijek biti taoci predsjednika političkih partija i njihovih grupnih ili pojedinačnih interesa, i nećemo imati konkretne rezultate“, zaključuje Terzić, dodajući da očekuje da će političari u BiH i dalje ispunjavati samo ono najnužnije što se od njih bude tražilo kako bi osigurali novac za svoje egzistiranje putem kreditnih aranžmana.

(NAP/Amila Alijagić)