Svi smo mi, kao djeca, imali one krive i stare table na kojima smo danonoćno igrali basket. Svi su željeli da budu samo Kobe, ali je na kraju bio Kobe onaj koji bi pogodio šut za pobjedu. Ideš kući i nosiš najveći trofej osvojen tog dana, ti si Kobe Bryant među svojom rajom.

Kad je otišao Michael Jordan, svi smo, kao djeca, morali imati nekog svog velikog heroja. Kobe je bio idealan kandidat. Nema ova priča veze sa patetikom, pa će mnogi reći zbog čega toliko pretjerivanje oko smrti jedne poznate ličnosti. Kobe Bryant nije nikad bio poznata ličnost, Kobe je bio superheroj svih nas koji smo odrastali gledajući ga i furajući se u poderanim žutim majicama na njega.

I ona dominacija i onaj showtime sa Shaqom. Čovječe, ne postoji bolji dvojac koji je tako dominirao ligom i isprašio sve svoje protivnike kao njih dvojica. 

Black Mamba Mentality. Radne navike od kojih ti pamet stane. Proučavanje. Znoj. Rad. Posvećenost. Srce. Zabava. Život i smrt. Sve je to Kobe.

Ne kao jedan od najboljih ikada. Ne kao jedan od najtrofejnijih ikada. Ne kao jedan od najzabavnijih ikada. Nego, kao superheroj koji je bio svakodnevni dio naših odrastanja u prašnjavim parkovima i ulicama dok u loše iskopiranom fadeaway šutu vičemo "Kobe Bryant".

Novinar: Haris Ahbabović