A onda je sredinom aprila osjetio da mu je motika, koju nije ispuštao iz ruke, postala preteška. Zatim je izgubio apetit i dobio temperaturu. Vitalni Bogosav tvrdio je da mu nije ništa, da će sve proći samo od sebe, ali njegova kćerka Svetlana ga je odmah odvela kod ljekara u Aleksinac odakle je upućen u kruševačku kovid bolnicu.

Tamo je proveo 10 dana i uspeo da se izbori sa bolešću koja je najopasnija baš za ljude odmakle životne dobi.

Bogosav priznaje da je tokom čitavog radnog vijeka bolovanje uzeo tek nekoliko puta i to da bi završio neke privatne poslove, te da je bio zdrav kao dren, piše Kurir.

– Odjedanput nisam mogao da hodam, nisam sposoban ni za šta, a sve sam spremio da zasadim baštu. Ćerka me je odmah odvela u Aleksinac, tu su mi kazali da moram u bolnicu. Bilo mi je mnogo teško, četiri dana sam nosio masku za kiseonik, nisam mogao dobro da dišem. Nisam se plašio, lijepo sam poživeo, bilo je dana kada sam mislio da se neću živ vratiti kući, oko mene su umirali i mlađi ljudi. Sestre su me pitale koliko imam godina, kad sam im rekao da mi je devedeset prva, kazale su: “Lele”. Bio sam najstariji u bolnici – opisuje starac svoju borbu sa koronom.

Bogosav se poslije 10 dana skoro potpuno oporavio, pa je otpušten na kućno liječenje gdje o njemu brigu vodi ćerka.

– Dok se nisam razbolio, lijepo sam hodao, a sad ne mogu bez štapa. Ali nadam se da ću ga uskoro odbaciti. Malo sam se poliječio i sad sam opet dobro. Čeka me moja bašta, svaki dan je gledam i planiram šta ću da uradim čim se dohvatim motike – kaže hrabri dekica.

Njegova ćerka Svetlana Živković nije sigurna kako je Bogosav dobio koronu s obzirom na to da nakon ženine smrti živi sam.

– Moguće je da ga je zarazio neko od komšija, a možda sam i ja. Živim u Nišu, ali ga stalno obilazim. I ja sam imala koronu. Sreća je da imamo puno rođaka ovde u selu, brata, snahu, bratanca, sestričinu. Svi su nam priskočili u pomoć, tatu je dočekala zasađena bašta kad se vratio iz bolnice – priča Svetlana.

Opisujući očevu borbu sa opakom zarazom, ističe da je ključno to što ga je odmah odvela ljekaru.

– Isprva je odbijao da prihvati da je bolestan, ali je ljekare bespogovorno slušao. Svi su bili ljubazni, počev od doktorice Maje koja ga je prva primila, pa doktora Bobana Gavrilovića koji ga je uputio u Kruševac. Stanje mu se ubrzano pogoršavalo pa je odmah pristao da ide u bolnicu. Strahovala sam za njegov život, bez obzira na godine, uvijek vam je teško kad izgubite roditelja. Mnogo sam srećna što je preživio. Otkako se vratio, nekako se promijenio, postao je veoma emotivan, valjda je shvatio koliko je blizu bio kraju, pa sad još više cijeni život. Ali moj tata je veliki borac, mnogo sam ponosna što je sve to tako hrabro izdržao u ovo vreme kada mladi gube tu strašnu bitku – zaključuje Svetlana.

Dr Vladan Cvetanović, direktor Kovid bolnice u Kruševcu, potvrđuje da je Bogosav bio jedan od najstarijih pacijenata sa koronom.

– Imali smo i starije od njega, sjećam se pacijenta koji je bio 1928. godište, ali je on svakako jedan od najstarijih. Dobro je odreagovao na terapiju i drago nam je što se oporavio. Na vrijeme se javio ljekaru kad bolest još nije uzela maha i to je bilo ključno za njegovo liječenje – rekao je Cvetanović.

(Ajdin Balićevac)