Nezavisne su pobrojale tri takva postupka. Najveći spor težak je nešto više od 1,3 milijarde KM. Vodi se pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID) po tužbi "Elektrogospodarstva Slovenije - Razvoj in inženiring", a koji je pokrenut 2014. godine. Slovenci traže da im se isplati odšteta na ime sredstava koja su uložili u izgradnju Termoelektrane Ugljevik prije rata, a koja je trebalo da im se vrate kroz isporuku struje do koje nije došlo.

Drugi arbitražni postupak, koji se takođe vodi u ICSID u Vašingtonu, pokrenulo je preduzeće "Viaduct" iz Portoroža, koje traži 102 miliona maraka jer nije ispoštovan koncesioni ugovor prema kojem je Slovenci trebalo da grade dvije hidroelektrane na Vrbasu - Krupa i Banjaluka niska.

Posljednji arbitražni postupak protiv BiH se vodi pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu, gdje preduzeće "Strabag" pokušava od Ministarstva komunikacija i prometa BiH da naplati odštetu do 1,25 miliona KM.

Istovremeno, Bosna i Hercegovina ne pokazuje interes za imovinu koju ima van granica BiH. Govori se o 419 miliona dolara koje iračka Vlada duguje bh. kompaniji pod stečajem Hidrogradnji, a koje bh. strana ne potražuje.

Hidrogradnja je u Iraku radila na projektima izgradnje tri brane; Haditha, Hemren i Bekhmen. Tokom rata u Iraku od 1991. do 1993. imovina bh. kompanije je uništena. Dio dugovanja je naplaćen od iračke strane, ali ne i dug od 419 miliona dolara. Izvještaj je sačinila komisija Ujedinjenih nacija. Vlada Iraka također ne negira postojanje ovog duga.

Bosna i Hercegovina ima višemilionsku imovinu i u Hrvatskoj i Srbiji, u čiji posjed ne može da uđe. Najvećim dijelom krivac za takvo stanje su upravo bh. vlasti. Skoro da ne postoji ideja kako da BiH preuzme imovinu izvan zemlje. Još nije uspostavljena ni državna direkcija za upravljanje pasivnim podbilansom, odosno imovinom izvan BiH. Zbog čijih interesa vlasti u BiH odustaju od imovine bh. građana? 


(Patria/Admir Oručević)