Srbijanski premijer Miloš Vučević taj dokument je okarakterisao "osnovom političke borbe za opstanak Srba na ovim prostorima".

Za Deklaraciju je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo devet, dok se njih šest nije ni izjasnilo.

Deklaracija je proglašena na "svesrpskom saboru" u Beogradu, a pošto je već usvojena u NSRs, uslijedilo je i njeno usvajanje u Skupštini Srbije.

Vučević je tražio podršku svih poslanika, ukazujući da pred poslanicima nije partijski, nego "narodni program" u čijoj su izradi učestvovali "svi ključni činioci društva".

Opozicioni poslanik Zeleno-lijevog fronta Radomir Lazović predloženu Deklaraciju nazvao je "nacionalističkim pamfletom".

Deklaracija sadrži 49 tačaka u kojima se, između ostalog, navodi da "srpski narod predstavlja jedinstvenu cjelinu".

Također se ističe da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, koja je krajem maja izglasana u UN-u.

U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimjerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno aneksu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Konstatuje se da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.

U Deklaraciji se kaže i da je "Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Rs koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati".

(NAP)