Rekao je da su se Bošnjaci izborili za mnogo stvari te da niko neće sam od sebe sjesti i napisati kurikulume o Srebrenici i uvrstiti ih u nastavne planove i programe u drugim zemljama.

Na pitanje je li država učinila dovoljno, iz perspektive žrtava, jer je prošlo 30 godina od genocida, Suljagić ističe da se ne može reći da se ništa nije radilo.

"Ne bi ove presude u Hagu bile moguće da nije bilo ljudi iz, recimo, Agencije za informisanje i dokumentaciju koji su bili u stanju da kontaktiraju svjedoke, da ih saslušaju, da upute takav jedan pripremljen dokaz. Ne možemo reći da se nije ništa radilo. Pronađene su masovne grobnice. Nije to moglo bez nas. Mi smo u proteklih 30 godina, i kao narod, postali akteri vlastite sudbine. Šta god neko misli o tome. Koja bi to druga država uradila više? Na kraju krajeva, prošlo je 30 godina, i mi poslije 30 godina imamo državnu instituciju posvećenu obilježavanju, pamćenju i komemoriranju genocida u BiH, odnosno u i oko Srebrenice", kazao je Suljagić.

Dok obilježavamo 30. godišnjicu genocida, sudovi u Srbiji oslobađaju ratne zločince.

Na pitanje da li je moguće na taj način doći do pomirenja, odgovorio je:

"Ne znam zašto je nešto što Srbija uradi ili ne uradi relevantnije od nečega što uradi bilo koja je druga zemlja. Mene ta opsjednutost u potrazi za klikbejtom, koga briga šta je Aleksandar Vučić rekao o Srebrenici, koga apsolutno briga šta je bilo ko u Srbiji rekao o Srebrenici. Šta ćemo mi sad - kao provesti idućih 30 godina ubjeđujući Srbiju da uradi nešto što je za njeno dobro? Nema se života za to. Nema se života za tu mitomaniju. Trenutak kad se odlučite priključiti civilizaciji - dobro ste došli. U međuvremenu taj razgovor vodite sami sa sobom. Doslovno nas ne zanima."