„U javnosti non-stop ćete da čujete tu priču da su se muslimani pobili među sobom, da su poginuli dok su išli kroz šumu, da su stradali u minskim poljima, da su to legitimne vojne operacije, nije njih niko streljao, i ako ih je streljao, to neki luđak uzeo pa streljao neke ljude, nemamo mi ništa s tim. E to vam mnogo govori o samom zločinu“, rekao je Popović za Detektor.

Knjiga je rezultat istraživanja dokumenata Haškog tribunala i pokušaj da se sistematiziraju činjenice o žrtvama i počiniocima, ali i da se postavi pitanje odnosa Srbije prema genocidu – poslije genocida.

Popović ističe da u Srbiji ne postoji spremnost da se otvoreno govori o ubistvu više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici. Umjesto direktnog veličanja zločina, koje je „svojstveno seoskim veseljima“, prema njegovim riječima, zvanični narativ se oslanja na sofisticiranije metode negiranja: „Zvanični narativ neće nikad da kaže 'malo smo ih pobili', nego će da kaže da su upali u minsko polje. O tome bih ja volio da se u Srbiji razgovara.“

Dodaje da je njegova vodeća ideja upravo provociranje tog razgovora: „Ajde da razgovaramo što mi krijemo da je ta vojska ubila 8.000 ljudi, da je očigledno imala namjeru da Bošnjaci u srednjem Podrinju budu uništeni.“

Popović, koji je 2004. prvi put posjetio Potočare i godinama radio sa žrtvama genocida, kaže da u Srbiji nije bilo nikakve institucionalne reakcije na njegov rad, osim pritisaka i prijetnji. Promocije knjige u Srbiji prolaze bez prisustva većih političkih aktera, a opozicija se uopće ne izjašnjava o genocidu.

„Neće oni da kažu ništa, ni za, ni protiv, nit će ko da ih pita“, kaže Popović, ukazujući na zamor i ignorisanje teme u društvu, ali i na strah među mladim historičarima da se bave ovom tematikom zbog statusa „neprijatelja države“.

Bez obzira na sve, ne odustaje od misije: pokretanja dijaloga, priznavanja žrtava i istine o prošlosti. Ističe kako nije cilj relativizirati zločine nad Srbima, ali smatra da priča o Srebrenici mora da se ispriča iskreno i bez kalkulacija.

„Ja bih, naprimer, voleo jako, da se to ne shvati ni kao relativizacija ni kao umanjenje bilo čijih žrtava, al' da neko sutra od bošnjačkih vlasti, od predstavnika bošnjačke elite u toj Srebrenici stavi jednu ružu za tu Srebreničanku, doktorku Radu, koja je ostala tamo da leči ljude i koja je ubijena“, zaključuje Popović.