- Prvaci Evrope i sveta 1991. godine -

Kada su u pitanju evropska takmičenja, Zvezda je svoje prvo evropsko četvrtfinale Kupa šampiona odigrala 1957. godine, da bi isti uspeh postigla i naredne. Tokom šezdesetih godina prošlog veka u okviru evropskih takmičenja sastajala se sa poznatim klubovima poput Barselone, da bi sedamdesetih godina, igrala polufinale Kupa evropskih šampiona protiv Panatanaikosa i četvrtfinale sa Atletiko Madridom. Svoje prvo finale u Kupu UEFA odigrala je 1979. godine, protiv Borusije iz Menhengladbaha.

Godina, koju svaki pristalica i navijač Crvene zvezde nikada neće zaboraviti, jeste 1991., kada su „crveno-beli“ fudbaleri postali prvaci Evrope i na kraju te godine i prvaci sveta. Do titule Kupa evropskih šampiona u Bariju, 29. maja i najvećeg uspeha jugoslovenskog i srpskog fudbala ikada, Zvezda je došla posle 120 minuta igre, u kojima nije bilo golova, pobedivši na penale Olimpik iz Marseja.

„Utakmica je trajala 120 minuta, odluka o pobedniku donešena je nakon neizvesnih penala. Bilo je 5:3 u našu korist. Dragiša Binić, Robert Prosinečki, Siniša Mihajlović, Miodrag Belodedić i Darko Pančev uspešnim izvođenjem penala su Zvezdu doveli do vrha Evrope“, ispričao je Trkulja i dodao da je Zvezda u toku te godine imale i peh u finalu Super kupa, koji je igrala protiv Mančester Junajteda, jer je odigrana samo jedna utakmica u Engleskoj, 1:0 u korist Mančestera, a nije bilo dozvoljeno da se igra još jedna u Beogradu, koja je možda mogla preokrenuti rezultat.

„Kasnije, 8. decembra 1991. godine, postali smo prvaci sveta u Tokiju, Japanu, pobedili smo prvaka Južne Amerike, Colo-colo iz Čilea, rezultatom 3:0“, istakao je Trkulja.

- Najtrofejniji fudbalski klub u bivšoj Jugoslaviji -

Govoreći o domaćem prvenstvu za vreme bivše Jugoslavije, Trkulja je rekao da je ono bilo mnogo bogatije, interesantnije, kvalitetnije te da se sastojalo od dosta jakih timova, pa tako pored velike četvorke koju su činili Zvezda, Partizan, Hajduk iz Splita i Dinamo iz Zagreba, bilo je dosta uspešnih i jakih timova sa kojima je bilo teško odigrati utakmicu, a kamoli ih pobediti, poput Željezničara, Vardara, Budućnosti, Olimpije.

Takmičeći se od 1947. godine u takvoj ligi, Zvezda je 19 puta osvajala prvenstvo, dok je 12 puta osvajala kup pod nazivom „Maršal Tito“.

- Pet zvezdinih zvezda -

FK Crvena zvezda ima dosta uspešnih pojedinaca, mada iako je teško reći koji kriterijumi su to odlučili, svojih pet velikih igrača proglasila je "Zvezdinim zvezdama" i to Rajka Mitića, Dragoslava Šekularca, Dragana Džajića, Vladimira Petrovića i Dragana Stojkovića Piksija, kao najmlađeg od njih.

„Rajko Mitić je prva legenda i Zvezdina zvezda, a doprineo je razvoju fudbalskog kluba i pored ostalih Zvezdinih zvezda on je prvi koji je u teškim vremenima uspeo da očuva ceo tim na okupu, da neke od probleme kao kapiten tima uspešno rešava. Doprineo je i samom pojavom na terenu da ljudi prisustvuju što većem broju utakmica. Nakon završene igračke karijere bio je trener i novinar, a preminuo je 2008.“, ispričao je Trkulja.

- Stadion pod nadimkom Marakana -

Prethodno na prostoru gde se nalazi stadion Crvene zvezde, koji datira od 1927. godine, bio je stadion fudbalskog kluba Jugoslavija, koji je dva puta bio prvak lige Kraljevine Jugoslavije. Dodirna tačka ova dva kluba je samo stadion, koji je Zvezda preuzela po formiranju kluba.

„Taj stari stadion je bio dosta oskudniji od današnjeg, imao je 20 hiljada kapacitet i čak i noćno osvetljenje, što je bila privilegija u tom periodu. Do okupacije Nemaca stadion je bio dosta dobro posećen, čak su i brojne reprezentacije igrale na njemu. Najveća poseta koju imamo na tom starom stadionu je bila protiv reprezentacije Španije, gde je nezvanično bilo oko 19 hiljada ljudi prisutno na utakmici“, rekao je Trkulja.

Tokom Drugog svetskog rata dolazi do smanjenja broja odigranih utakmica, a nakon rata stadion je pripao Crvenoj zvezdi. Prve utakmice su odigrane na stadionu koji je bio narušen, jer je prilikom oslobađanja došlo i do određenih oštećenja, a kasnije kako se klub razvijao, došlo je i do prvih velikih problema prilikom nastupa Zvezde u Evropi.

„Godine 1957. kada smo došli do polufinala Kupa šampiona i 1958. kada smo igrali protiv Mančester Junajteda, zbog problema sa stadionom, došlo je do prvih odluka unutar kluba da se izgradi novi. Sa radovima je počelo 1959. godine, a završeni su 1963. Kada je bio kompletno završen, stadion je imao kapacitet od otprilike 110 hiljada stajaćih mesta“, ispričao je Trkulja i dodao:

„Prva utakmica odigrana na novom stadionu bila je protiv Rijeke, 1. septembra 1963. godine i privukla je dosta ljudi. Oni su bili oduševljeni toliko izgledom da su uzvikivali 'ovo je kao Marakana iz Brazila', mada oni nikada nisu videli originalnu Marakanu. Od tada pa do danas, popularan je nadimak Marakana, a od postanka pa do decembra 2014. godine, zvanični naziv mu je bio FK Crvena zvezda stadion, kasnije je promenjen u stadion ’Rajko Mitić’.“

Stadion sada ima 54 hiljade sedećih mesta kapacitet, koji je smanjen zbog stolica tokom devedesetih godina, jer su to zahtevali evropski standardi, a zapadni deo ima i krov.

„Godine 1976. Evropsko prvenstvo je organizovano na našem stadionu i odigrano je i finale Čehoslovačka – Nemačka, a 1973. jedino finale koje je organizovano na prostorima bivše Jugoslavije Kupa evropskih šampiona, Ajaks – Juventus. Ajaks je pobedio 1:0“, naveo je Trklulja.

- Večiti derbi i rivalstvo sa Partizanom -

Od postanka klubova Crvene zvezde i Partizana postoji i veliko rivalstvo među njima, pa su i njihovi međusobni dueli prozvani "večitim derbijem", a kako je objasnio Trkulja "sama blizina stadiona dva kluba je uticala na to da se stvori epitet „večiti derbi“. U do sada odigranih 150 derbija, Zvezda je zabeležila 62 pobede, 44 puta je igrano nerešeno, a Partizan je na kraju derbi utakmica slavio 44 puta.

"Sama ta blizina je učestvovala i na rivalstvo ubuduće. Iako rivalstvo postoji oduvek, napomenuo bih da je do sada odigrano i 54 prijateljska susreta između Zvezde i Partizana, koja su služila uglavnom za pripreme uoči evropskih utakmica“, dodao je Trkulja.

- Muzej FK Crvene zvezde -

Od 1985. godine, tačno na 40 godina postojanja fudbalskog kluba, otvoren je i Muzej fudbalskog kluba Crvena zvezda, u čijim se prostorijama nalaze brojni trofeji koji svedoče o uspesima kluba, a tu su izložene i zastavice klubova sa kojima se Zvezda susretala.

„Od postanka pa do danas odigrano je preko pet hiljada utakmica, nažalost mi nemamo dovoljno prostora da izložimo sve zastavice, ali smo rivale koji su najznačajniji istakli u prostorijama Muzeja. Tu su takođe i brojni trofeji, od oko hiljadu trofeja koje je Zvezda do sada osvojila, u našoj postavci izloženo je 376 pehara“, ispričao je Predrag Trkulja.

- Delije od 1989. godine -

Od postanka kluba određen broj posetilaca je uvek pratio FK Crvenu zvezdu, a kako je naveo Trkulja, rastom samog kluba i taj broj pristalica i navijača je rastao.

„Delije kao grupacija pod tim nazivom postaju od 1989. godine zvanično, ali pre toga postojale su grupe navijača koje su dolazile na naš stadion i ne samo na naš stadion, pratili su i sva gostovanja. Oni su doprineli da Zvezda bude ono što danas i jeste, najtrofejniji klub na ovim prostorima“, naveo je Trkulja za Anadolu Agency. 
(Anadolu Agency)