Ponekad imate čudan osećaj, kao da vam nešto stvara veliki pritisak na očima i u glavi. Vid vam postaje manje jasan, i sve vam se muti. Imate čudan osećaj u glavi i mislite da ćete ponekad izgubiti svest, što vas ometa u obavljanju svakodnevnih stvari. Znate da vam je krvini pritisak sasvim u normali, pa ne znate zašto osećate da su vam je čitava glava naduvena, piše “Espreso“.
 
Ukoliko ponekad imate osećaj da vam uz ovaj pritisak koji osećate u glavi trni vilica i telo moguće da patite od migrena. Razlog zašto još uvek ne osećate prave simptome migrena je zato što se verovatno tek razvoija. Trebalo bi da znate da su migrene jako neugodna pojava i da vas mogu oboriti u krevet i na nekoliko dana.

Osim što tokom migrena osobe trpe velike bolove, četo mogu biti praćene i jakim povraćeanjem. Uobičajeni lekovi kod njih nisu delotvorni, a mnogim osobama blago olakšanje mogu doneti samo injekcije protiv bolova.

Migrene su često nasledne i od njih pati preko 15 procenata populacije,češće se javljaju kod žena, ali ni muškarci nisu pošteđeni njih. Obzirom da se radi o sindromu, odnosno skupu simptoma, ne mora da znači da će glavobolja biti jaka, ali može dosegnuti takve razmere da se ne možete dići iz kreveta.

Migrena se ponekad manifestuje mučninom, povraćanjem, vrtoglavicom, kratkim gubitkom svesti, umorom, trncima, poremećajima vida, osetljivošću na svetlost i buku, bolovima u vratu, promenama raspoloženja i mnogim drugim simptomima. Ranije je često pripisivana samo osetljivim osobama i umetnicima, ali se sada zna da od nje mogu patiti svi. Ponekad se može čak pojaviti i kod dece.

Neki simptomi migrena se se često pogrešno pripisuju drugim dijagnozama kao sto su bolesti sinusa, vratne kičme, cirkulacije. Nema jasnog i određenog simptoma za migrenu pa da biste uopšte saznali da bolujete od nje morate uraditi više detaljnijih pregleda, a uvek bi trebalo da naglasite lekaru ukoliko imate osobe koje već pate od migrena u familiji.

Promenljivi nivo i odnos hormona takođe igra značajnu ulogu u razvju migrene koja u detinjstvu češće pogađa dečake nego devojčice u periodu puberteta, ali i oko dva do tri puta više žene nego muškarce, u srednjem životnom dobu. Sklonost ka napadima migrene je najčešće manja tokom trudnoće.

Iako tačan mehanizam migrene nije poznat, pretpostavlja se da glavnu ulogu u njenom nastanku imaju neurovaskularni poremećaji, odnosno povećana razdražljivost moždane kore i abnormalnu kontrola bola neurona u trigeminalnom jezgru moždanog stabla.

Terapija migrene zasniva se na primeni analgetika, kao što su ibuprofen i acetaminofen koji treba da otklone glavobolju, antiemetika protiv mučnine i izbegavanju kontakta sa provocirajućim faktorima koji izazivaju napade. Posebni lekovi, kao što su triptani ili ergotamini, mogu koristiti oni bolesnici kod kojih ne deluju standardni anelgetici.

Brojni autori u svojim istraživanjima navode da se migrena češće javlja kod određenog tipa osoba (mada to nije potvrđen), kod posebno inteligentnih, ambicioznih, preosetljivih, temperamentnih osoba, sa previše obaveza koje nastoje da završe u kratkom roku.

(Merima Druškić)