Kada se uzima oralno, velike količine vitamina C izlučuju se ili ostaju neiskorišćene u organizmu. Nasuprot tome, intravensko ubacivanje vitamina C u krv efikasnije je 100 do 500 puta u odnosu na oralnu upotrebu, tvrde stručnjaci, piše “Bašta Balkana“.

Ovo bi moglo da objasni zašto mnoga klinička ispitivanja povezanosti vitamina C i raka, od kojih se većina oslanjala na oralnu primenu, nisu uspijela da podrže rezultate koji su dobijeni u laboratorijskim ispitivanjima.

Najnovija studija na ovu temu, koju su sproveli naučnici sa Univerzitetau Ajovi u SAD, ukazuje na to da potencijal vitamina C u borbi protiv kancera ne dolazi iz svojih antioksidativnih sposobnosti, kao što se to ranije pretpostavljalo.

Naprotiv, vitamin C generiše slobodne radikale koji razdvajaju ćelije raka, ostavljajući zdrave ćelije potpuno neoštećene.

Ciljanje slabosti malignih ćelija

U jednom prethodnom istraživanju, isti naučnici otkrili su da visoke doze vitamina C selektivno ubijaju ćelije raka u laboratorijskim ogledima sa miševima i to kada se vitamin C ubrizga intravenski.

U novoj studiji, oni su pokušali da otkriju uzroke koji stoje iza ovog efekta. Utvrdili su da se u tijelu vitamin C brzo razgrađuje, proizvodeći slobodni radikal hidrogen peroksid kao nusprodukt.

Ovo je paradoksalni efekat, jer su slobodni radikali jedinjenja koja oštećuju DNK, a koje antioksidansi kao što je vitamin C, uklanjaju iz organizma.

Istraživači su dalje otkrili da zdrave ćelije imaju odbrambene mehanizme koji im lako dozvoljavaju da se odupru oksidativnim efektima vodonik peroksida.

“U ovom radu smo pokazali da su ćelije raka mnogo manje efikasne u uklanjanju vodonik peroksida od normalnih ćelija. Tako su ćelije raka sklonije oštećenjima i smrti kada su pod uticajem visokog nivoa vodonik peroksida. Ovo objašnjava kako veoma velika količina vitamina C koja se koristi u našim kliničkim ispitivanjima ne utiče na normalno tkivo, ali može da uništi tumorsko tkivo”, kaže glavni istraživač Gari Butner.

Tretman visokom dozom vitamina C bez sporednih efekata

Istraživači su otkrili da zdrave ćelije koriste različite mehanizme kako bi uklonile vodonik peroksid i da je jedan od primarnih mehanizama enzim katalaza. Oni su utvrdili da niža aktivnost katalaze u ćelijama proizvodi više štete za njih nego izloženost vodonik peroksidom.

“Naši rezultati pokazuju da karcinom pod nižim dejstvom katalaze najviše odgovara visokoj dozi vitamina C, dok kancer sa relativno visokim nivoom katalaze pokazuje slabije rezultate“, rekao je Butner.

Naučnici planiraju da buduća istraživanja posvete načinima za mjerenje nivoa katalaze tumora i testiraju ovu hipotezu dalje.

Ono što je takođe važno, jeste da su oni sproveli klinička ispitivanja intravenskim korišćenjem visoke doze vitamina C kod pacijenata sa rakom pankreasa i pluća.

Ranije, neke manje studije utvrdile su da ovaj tretman ima ograničene sporedne efekte i može poboljšati rezultate kod pacijenata. Veća studija se nada da će utvrditi da vitamin C, u kombinaciji sa drugim tretmanima za rak, zapravo može povećati preživljavanje pacijenata oboljelih od karcinoma.


(Admir Oručević)