Bosna i Hercegovina se suočava sa najvećom krizom vojne neefikasnosti od kraja rata. Dok se vojske Hrvatske i Srbije modernizuju po NATO standardima, a Crna Gora i Albanija sve više integrišu u zapadne sigurnosne strukture, BiH i dalje ostaje bez jasne strategije razvoja Oružanih snaga, javlja Forbes.

Još alarmantnije – stručnjaci tvrde da se slabljenje Oružanih snaga BiH ne dešava slučajno, već je rezultat planskih i politički motiviranih opstrukcija.

Vojni analitičar prof. dr. Berko Zečević upozorava da su kapaciteti OS BiH danas na najnižem operativnom nivou u postdejtonskoj eri.

„Dok jedni pokušavaju osposobiti vojsku, drugi je žele pretvoriti u instituciju koja neće moći da se nosi ni s kakvim izazovima. Ako se Oružane snage dodatno oslabe, BiH neće moći odgovoriti ni na unutrašnje ni na vanjske prijetnje. To je neprihvatljivo i dugoročno opasno“, poručuje Zečević.

Prema njegovim riječima, stanje u OS BiH ne može se više opravdavati političkim neslaganjima ili budžetskim ograničenjima – jer druge zemlje u regiji sa sličnim BDP-om ulažu višestruko više u svoje odbrambene kapacitete.

Vojni analitičar Hamza Višća posebno ističe katastrofalnu strukturu vojnog budžeta BiH, navodeći da je gotovo sav novac potrošen na lične troškove, dok za modernizaciju nije izdvojena nijedna konvertibilna marka.

„BiH trenutno nema nijedan savremeni vojni avion. Nedostaje nam 1.500 vojnika. Oprema je zastarjela, a zalihe su minimalne. Godinama upozoravamo da bez ulaganja nema ni sposobnosti. Dvije milijarde KM u deset godina bi riješile sve ključne potrebe, ali to se sistemski ignoriše“, rekao je Višća.

Za razliku od BiH, Hrvatska je prošle godine investirala 1,1 milijardu eura u modernizaciju svojih oružanih snaga, uključujući nove američke helikoptere, francuske borbene avione Rafale i bespilotne letjelice. Srbija je nabavila ruske i kineske dronove, izraelske PVO sisteme i razvija sopstveni program modernizacije vojne industrije.

Analitičar Nedžad Ahatović naglašava da Oružane snage BiH nisu samo vojna, već i državna i društvena institucija, što ih čini posebno nepoželjnim u očima secesionističkih politika.

„Zajedničke Oružane snage su simbol suvereniteta zemlje i faktor društvene integracije. Zato su stalna meta političkih opstrukcija. Onemogućava se njihovo opremanje, edukacija i obuka, jer nekima smeta što uopšte postoje“, kaže Ahatović.

Prema njegovim riječima, upravo zato vidimo formiranje paralelnih struktura, naročito u entitetima.

Zečević i Višća upozoravaju da se mimo Oružanih snaga BiH grade entitetske bezbjednosne strukture, često uz prećutnu saglasnost vlasti.

U Republici Srpskoj formira se žandarmerija sa vojnim kapacitetima, nabavljaju se helikopteri, automatsko oružje i oprema za specijalne jedinice.

U Federaciji, pojedini kantoni kupuju oklopna vozila i pripremaju sopstvene timove za brze intervencije, bez koordinacije sa OS BiH.

„Ovo je direktno kršenje Dejtonskog sporazuma. Entiteti ne smiju graditi vojne ili vojnopolicijske strukture mimo državnog nivoa. Ovakva praksa dodatno destabilizuje zemlju“, upozorava Zečević.

Bosna i Hercegovina je članica Partnerstva za mir i ima obavezu održavanja operativne vojske sposobne za učešće u međunarodnim misijama. Međutim, trenutni kapaciteti ne zadovoljavaju ni minimalne standarde.

„Evropska unija ulaže 800 milijardi eura u modernizaciju odbrane, a BiH planira tek simboličnih 150 miliona. To je nedovoljno za ozbiljan sistem. U ovakvim uslovima, članstvo u NATO-u je nerealno – ne zbog politike, već zato što nemamo vojsku koja bi mogla ispuniti obaveze“, kazao je Višća.

Stručnjaci su saglasni: BiH mora odlučiti želi li imati operativnu vojsku koja štiti građane, granice i ustavni poredak, ili će prepustiti bezbjednost političkoj improvizaciji i paralelnim strukturama.

„Bez snažnih Oružanih snaga, BiH ne može opstati kao funkcionalna država. Vrijeme je da se prestane s praksom blokiranja budžeta, sabotiranja modernizacije i ignorisanja sigurnosnih prijetnji“, zaključuje Ahatović.