Prema tvrdnjama njihovog izvora iz vrha ERS-a, radi se o kreditnim obavezama, obavezama prema dobavljačima, kao i obavezama nastalim u međunarodnim arbitražnim sporovima.

- Postoje tri velika kredita koja zbirno iznose otprilike 650 miliona KM. To su krediti kineskih banaka u iznosu od 380 miliona KM za izgradnju HE Dabar i 150 miliona KM za HE Bistrica. Treći veliki kredit je onaj za projekat odsumporavanja u RiTE Ugljevik u visini od 80 miliona eura. Njegova otplata je u toku, a ostalo je još otprilike 60 miliona eura ili 120 miliona KM. To ukupno dođe 650 miliona KM - objašnjava izvor Capitala.

Kada je riječ o ostalim kreditima, on dodaje da sva zavisna preduzeća zbirno imaju otprilike 150 miliona KM kreditnih obaveza.

Što se tiče obaveza prema dobavljačima, prednjače RiTE Ugljevik i RiTE Gacko koje zajedno imaju otprilike 85 miliona eura ili otprilike 165 miliona KM.

- Kada se tome dodaju još samo obaveze po osnovu obnovljivih izvora u iznosu od otprilike 30 miliona KM, to je već skoro milijarda KM. Međutim, kada se dodaju i obaveze RiTE Ugljevik prema Slovencima po osnovu izgubljenog arbitražnog spora koje premašuju 300 miliona KM, to ukupno dođe otprilike milijardu i 300 miliona KM -  objašnjava izvor.

On dodaje da ERS ima i dugovanja koja ne doživljava kao obavezu kao što su obaveze HE Bočac po osnovu dividendi, ističući da i 120 miliona KM koje su plaćeni slovenačkom Viaduktu praktično predstavljaju obavezu koju je stvorio HE Bočac.

- Veliko je pitanje koliko još skrivenih obaveza bi pronašla nezavisna dubinska revizija - kaže sagovornik.

Direktor ERS-a Luka Petrović potvrdio je za Capital da su obaveze po osnovu tri velika kredita otprilike 650 miliona KM.

- Tačno je da su ukupne obaveze po osnovu tri velika kredita otprilike 650 miliona KM, pri čemu treba istaći da krediti za HE Dabar i HE Bistrica dospijevaju na naplatu kada HE budu na mreži. Kreditne obaveze ostalih zavisnih preduzeća su otprilike 150 miliona KM - rekao je Petrović za Capital, ističući da u strukturi ukupnih obaveza treba razlikovati dugovanja i obaveze Matičnog preduzeća i zavisnih preduzeća.

Da je ERS u problemima priznao je i Savo Minić, predsjednik Vlade RS-a (čije je imenovanje sporno i pred Ustavnim sudom BiH je), koji je izjavio da je nezadovoljan stanjem u Elektroprivredi RS-a.

- U ovom momentu važno je preduzeti kratkoročne mjere kada je riječ o termoelektranama. To je ozbiljan posao. Elektroprivreda je veliki gigant koji je posrnuo - rekao je Minić novinarima u Banjoj Luci.

On je rekao da očekuje da će se, nakon padavina, popraviti hidrološka situacija i da će električna energija za građane RS-a biti osigurana u kontinuitetu. Minić je istakao i da će Vlada RS-a održati tematsku sjednicu o ERS-u.