“Smiju mi se jer sam cura koja vozi viljuškar, a oni po čitav dan sjede u kafani"
“Ja ne razumijem narod koji sjedi u kafani po čitav dan i smiju mi se ako ja vozim viljuškar. Pa ja sam cura i vozim viljuškar i onda?”, ovako svoju priču počinje mlada preduzetnica Monika Macan.
Ona je iz Italije preselila u Bosnu i Hercegovinu sa namjerom da u Kozarskoj Dubici pokrene svoj biznis. U tome je i uspjela, danas je vlasnica preduzeća koje se bavi preradom drveta. Početak, kaže, nije bio lak.
“Na početku nisam znala ništa. Išla sam da učim voziti viljuškar, sada već imam i diplomu. Hvala Bogu, šoferi su bili dobri. Na početku su imali strpljenja, tako da ja sada sama tovarim”, ponosno priča Monika za “Dnevnick“.
Za one koji žele da rade, nijedan fizički posao nije težak – tvrdi Monika, koja bez problema sama cijepa drva.
“Ko hoće da radi za novac – radiće, ko neće – neće. Posla ima, imaju puno mogućnosti pilane, ima puno i prijevoznika što nemaju šofere”, priča Monika.
Njeno radno vrijeme počinje u 7 ujutro, završava u 8 naveče. Mnogo radi, ali se ne žali, kaže da je od ničega sebi stvorila firmu. Na to je ponosna.
“Ako se trudiš sve je moguće, ja mogu reći da sam srećna sada”, kaže Monika.
Njena poruka, posebno mladima je, da ako žele da nešto imaju moraju i mnogo da rade, mnogo čega da se odreknu, ali i da se ne stide nijednog poštenog posla.
(Admir Oručević)