Mi smo ponosni na taj trenutak, znamo kolika je cijena plaćena za to, i uvijek će, štagod da bude i gdjegod da budemo, Bosna i Hercegovina biti jedino mjesto koje možemo zvati domom i domovinom.

Poručio je to danas član Predsjedništva BiH Željko Komšić tokom obraćanja na svečanoj akademiji povodom obilježavanja Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine, upriličenoj u Narodnom pozorištu u Mostaru.

- Nismo mi bili ti koji su odgovorni za raspad bivše zajedničke nam države. Čak mi se čini da smo se mi u Bosni i Hercegovini najviše zalagali za tu državu i najviše se borili da ona opstane u kakvom takvom obliku - kazao je Komšić, prenosi Patria.

Prema njegovim riječima, startni pištolj za početak utrke u kojoj se raspala bivša Jugoslavija bio je u rukama Slobodana Miloševića, a startni metak ispalio je na Gazimestanu krajem prošlog stoljeća.

- Dakle, 1. mart 1992. i odluka tadašnjih državnih organa je bilo nešto što je trebalo da nas sačuva i u biološkom, i u političkom i u svakom drugom smislu od onoga što je u tom trenutku prijetilo i dolazilo od strane prije svega istočnog susjeda, a ni zapadnom nije bilo baš mrsko.

O značaju 1. marta i svemu onome što je uslijedilo nakon 1. marta 1992. godine moglo bi se puno pričati. Ali mislim da sve može stati u jednu rečenicu - ponosni smo na ono što smo radili, ne kajemo se zbog svega toga što smo radili i opet bismo isto u istoj situaciji.

Nama je jako stalo do 1. marta, ponosni smo na taj dan. Mi možemo da podnesemo da nekima nije stalo do 1. marta, možemo da podnesemo da neki ne vole 1. mart, možemo da podnesemo da nekima u ovoj zemlji 1. mart ne znači apsolutno ništa.

Mi možemo da podnesemo da tim nekima nije stalo do svega onoga što ima obilježje države Bosne i Hercegovine. Mi možemo to da podnesemo i možemo da im kažemo - ovo je i vaša zemlja, štagod vi mislili o 1. martu i o Bosni i Hercegovini, mi kažemo - ovo je vaša zemlja.

Možemo da živimo s tim, možemo i da se rukujemo, možemo i da sjednemo i popijemo kafu i piće. Ali one kojima nije stalo do 1. marta, kojima nije stalo do Bosne i Hercegovine, molim da shvate šta ne možemo da podnesemo i na šta nikada nećemo moći da pristanemo.

Mi nikad nećemo moći da podnesemo i pristanemo da ovo nije naša zemlja. To ne možemo, sve ostalo može. Mi ne možemo da pristanemo da Banja Luka nije naš grad, da Doboj, Bjeljina, Zvornik, Foča, Srebrenica pogotovo nije naš grad. Mi na to ne možemo da pristanemo. I ja vas molim da to shvatite i prihvatite.

Evo, ne morate skandirati reprezentaciji BiH kad pobjeđuje, ne morate ni plakati ni biti tužni kad gubi, mi i dalje kažemo - ovo je i vaša zemlja, ovo je i vaša domovina. Ali molim vas upamtite samo jedno - mi se ne možemo pomiriti s tim da ovo nije naša zemlja i na to nećemo pristati nikada - kazao je Komšić.

Potom se, prenosi Patria, u svom govoru osvrnuo na trenutnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini.

- Ljudi koji su spremni da žrtvuju stabilnost, sigurnost, bilo kakav potencijalni napredak i budućnost svoje djece, zbog jedne stražnjice, o čijoj se sudbini radi, i novčanika te stražnjice - ja to ne mogu da shvatim kao običan čovjek.

Ja ne mogu da shvatim da je sudbina jednog čovjeka, koji je naorao dosta toga lošeg u ovoj zemlji, ta zbog kojeg će se žrtvovati stabilnost, sigurnost, eventualni napredak ove zemlje i budućnost svoje djece.

Jer, sve ono čemu danas prisustvujemo u Bosni i Hercegovini nije bitka ni za kakvu politiku, ni za kakve principe, riječ je, da oprostite, o sudbini jedne stražnjice, ni o čemu više.

Ako smo dovoljno budale da nam sudbina jednog čovjeka definiše budućnost, onda se pitam jesmo li mi uopšte sposobni da budemo normalni i racionalni ljudi. Ali ja ljudi više ne znam koliko da tupim zube i objašnjavam ljudima potrebu da se okrenemo onome što nas čeka u budućnosti.

Svi mi imamo svoju prošlost, svoju muku. Ali okrenimo se ljudi naprijed, osvrnimo se oko sebe, vidite šta se dešava. Mislimo na sebe. Ne završavajmo poslove koji se nikada neće moći završiti. Ne dijelimo ovu zemlju, ne može se podijeliti. Više puta je probano, ne ide. Čemu onda pokušavati ponovo - zaključio je u svom govoru Željko Komšić.

(NAP)